Kako da istrajemo u odlukama

Priželjkujemo da usvojimo zdravije navike, oslabimo poneki kilogram, posvetimo više vremena vežbanju… kako ostati čvrst u tim namerama?

Donošenje odluka da promenimo nešto u životu je relativno lako, ali istrajavanje u njima je sasvim druga priča. Istraživanja pokazuju da kod novogodišnjih odluka, na primer, oko 80 odsto ljudi već pre kraja januara prekine s novom praksom. Sledećih šest saveta bazira se na uverenjima zajedničkim za više velikih religija.

• Verujte u snagu svojih reči. Već i puko ponavljanje odluke zahvaljujući kojoj ćemo nešto činiti drugačije u novoj godini može da unese veliku promenu u naš život. Taj uvid je star koliko i legenda o Postanju – neka bude svetlo… i bi svetlo.
• Budite skromni u svojim aspiracijama. Ne morate da sredite baš sve odjednom, već je bolje da odaberete jedan realističan cilj i onda mu se uporno i iskreno posvetite. Kad zagrizemo preveliki zalogaj, onda najčešće završimo tako što ništa ne završimo. Međutim, ako izaberemo cilj koji odgovara našim snagama, nema razloga da mu ne ostanemo verni.
• Nemojte čekati „pravi” trenutak da otpočnete sa novom aktivnošću. Jednostavno, počnite. Ako je reč o fizičkom vežbanju, nemojte čekati momenat kad ćete nabaviti novu trenerku ili patike, navucite bilo šta i izađite na vazduh… Odlaganje je najčešće znak da u sebi nemamo dovoljno emocionalne snage, pa je bolje da otpočnete s novom aktivnošću a emotivna reakcija će postepeno doći sama.
• Potražite podršku istomišljenika. Kao i u velikim društvenim projektima, i u ličnom razvoju neke stepenice ćemo lakše preći ukoliko nas saputnici ohrabruju.
• Vodite računa o razlici između aktivnosti i željenog rezultata. Hraniti se zdravo nije isto što i gubiti kilograme, vežbanje nije isto što i zategnuta figura. Vi kontrolišete prvo, a ne samim tim i drugo. Dakle, ako još ne gubite kilograme, nemojte gubiti i istrajnost u zdravoj ishrani. Zapamtite, zdrava ishrana ima i sama po sebi značajne dobre posledice i kakav god da je vidljivi rezultat, vi ćete se osećati sve bolje i bolje.
• Dajte sebi i oduška povremeno – nagradite se za dobro ponašanje. Osim ukoliko je reč o nekoj hemijskoj zavisnosti, pauza može da vam pomogne da izdržite u svojoj odluci na guže vreme. Ali, ako otkrijete da ta “pauza” traje duže od jednog dana u nedelji, potrebno je da se podsetite svoje novogodišnje odluke. I to, “pod hitno”!

Kako da počnete da verujete u sebe

Stvari kojih se najviše plašimo zapravo su vrlo poželjne, samo moramo da naučimo da ih tako i posmatramo, da ih prihvatimo, i oslobodimo se straha. Kada se u tome izveštimo, rešićemo se svega što nas zadržava.

Kada patimo od manjka vere u sebe, taj parališući osećaj ovladava nama, postaje važan deo našeg života a svaki korak koji želimo da napravimo prate sumnja i nesigurnost. Vremenom počnemo da optužujemo sami sebe. Zašto nismo hrabro odabrali bolju karijeru, ili započeli sopstveni posao, zašto nismo manje stidljivi u društvu, zašto ne uspevamo da izađemo iz sopstvene zone komfora?

“Zato što nikada nismo zaista mislili da mi to možemo”, jednostavno zaključuje zen bloger Leo Babauta. Iako i sam priznaje da se nikada neće potpuno rešiti svojih sumnji, potpuno iskreno može da tvrdi da sada u sebe veruje više nego ikada. Iako to ne znači da je ubeđen da više nikada neće pretrpeti neuspeh, jer sasvim sigurno hoće.

Njegov trik je u tome da uvek treba pokušati, čak i ako na kraju ne uspete.

Pokušajte da bez straha otkrijete svoje nesavršenosti, stvorite nešto i pustite da vas ljudi osuđuju, razgovarajte sa nekim bez očekivanja da vas odmah zavoli. Jer greške koje pravite, vaše nesavršenosti, neslaganja sa vama i neprihvatanje nisu negativne stvari. Baš naprotiv.

Ma koliko vam izvikano zvučalo, greška je jedini način da zaista nešto naučite. Ako ne pokušate i ne pogrešite nikada nećete shvatiti šta to tačno niste razumeli. Greške su povratna informacija koja vam je neophodna da biste se razvijali.

Zato vežbajte sledeće:

– izađite iz svoje zone komfora

– otvorite se i budite spremni da vas ljudi ne prihvate

– ignorišite glas koji vas inače sputava

– izložite se nepoznatim situacijama

– prihvatite da je u redu da pogrešite

– naučite da ste jači nego što mislite.

I dok vežbate shvatićete da se dobro osećate i da ste bili sjajni od samog početka. Samo što sada u to i verujete.

9 načina da se izborite sa anksioznošću

“Nekih 98 odsto mojih problema bi nestali samo kad bih mogla da prekinem s preteranim razmišljanjem”, glasi jedan očajnički komentar na Tviter grupi koja okuplja osobe izmučene anksioznošću…

Strepnja, briga i stres… to je najkraći opis psihičkog stanja ogromnog broja ljudi danas, a hronična i preterana napetost donosi umor, nemir i veliku razdražljivost. Zato su u borbi protiv anksioznosti “sva sredstva dozvoljena” pa čak i ona koja u prvi mah deluju pomalo neobično pa čak i smešno.

1. Ponavljajte problem dok vam ne postane dosadan (ili „Dosada lek”).

Plašite se lifta? Vozite se hiljadu puta liftom i bićete manje anksiozni i više neće biti kontraefekta, osim što će vam pripasti muka od toliko vožnji.

Ista vežba: mislite o svom problemu, uporno, usredsređeno, izgovarajte misao koja u sebi sadrži suštinu vaše strepnje, iznova i iznova, sporo, tiho narednih dvadesetak minuta.

Teško je toliko dugo razmišljati o brigama i problemima, ukoliko ih izgovorite nebrojano puta, zar ne? Ovo zovemo „dosada lek”, ali je i dosada zasigurno mnogo bolja nego osećaj anksioznosti.

2. Predstavite sebi probleme gorim nego što zaista jesu.

Kada se trudite da kontrolišete svoje strahove, samo ih sakrivate sami od sebe. Umesto toga, preuveličajte ih i posmatrajte šta će se dogoditi.

Na primer, ukoliko se plašite da ćete se zbuniti dok govorite na nekom javnom skupu, da nećete moći ničega da se setite, iscenirajte tu situaciju na sledećem javnom pojavljivanju. Recite: „O, bože, šta sam poslednje rekla?” I šta se dogodilo?