Na ovih 9 namirnica zauvek zaboravite!

Osećaj gladi

Bilo da je reč o višestruko prerađenim biljnim uljima ili prerađenoj hrani čije poreklo više niko ne može prepoznati, namirnice s liste koja sledi loše utiču na vaše zdravlje.

One vas sigurno neće ubiti kad ih pojedete, ali njihova konzumacija bi vam mogla stvoriti probleme.

Prerađenoj hrani teško se odupreti jer su cene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi.

Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posledice takva hrana ima po zdravlje. I zdrave namirnice mogu biti opasne ako ih konzumirate u većim količinama, a više o tome pročitajte ovde.

Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vredi pokušati da izbacite poneku namirnicu s ove liste.

Margarin

Za razliku od maslaca, koji se pravi od mleka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koji podstiču upalne procese u telu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno jedna od najgorih namirnica za naše telo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove lestvice.

Voće i povrće iz konzerve

Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako ga kupujete u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato jedite sveže paradajze ili one iz staklene ambalaže. U obzir dolazi i kartonska ambalaža koja ne sadrži BPA.

Konzumiranje paradajza ili ostalog voća i povrća iz konzervi vas sigurno neće ubiti, ali ako su vam cilj sportski rezultati i zdraviji život, uvek bi trebalo da konzumirate sveže voće i povrće.

Suhomesnati proizvodi

Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. Osim toga, u procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju veštački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom zbog čega se gube nutritivne vrednosti. Tradicionalne recepture ili domaća proizvodnja su mnogo bolji izbor, ali ni s njima ne bi trebalo da preterujete. Umerenost je ključ uspeha.

Alkohol

Iako svako ponekad „zaviri u čašicu“ vredi naglasiti da prekomerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da budete umereni i s alkoholom, koji može izazvati brojne probleme u vašem organizmu.

Pržene grickalice

Grickalice će vaše napore da smanjite broj kilograma i pravilno se hranite barem poremetiti, ako ne i potpuno srušiti. One sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA koje prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.

Veštački zaslađivači

Ako nešto ne možete pronaći u prirodi, verovatno je bolje da ga izbegavate u ishrani. Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od veštačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Aspartam je na naročito lošem glasu. Postoje sumnje da izaziva rak i neurološke probleme, a naučnici su potvrdili da dovodi do debljanja i povećava apetit. Nije problem u konzumaciji šećera i slatkiša – problem je kada svoje „kvalitetne“ obroke menjate slatkim i tako unosite previše šećera u organizam.

Gotovi kolači, poslastice

Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu sadržati i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Mogli bismo nabrojati mnogo vrsta različitih krofni i ostalih testa u dubokom ulju koja nikako ne bi trebalo da budu na vašem jelovniku. Većina krofni sadrži 35 – 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koju možete uneti u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka. Osim toga, krofne sadrže i šećer, veštačke regulatore za testo i aditive. Kombinacija belog brašna i nekoliko puta prepečenog ulja nije dobra ni za povremeno čašćavanje jer u sebi skriva mnogo zasićenih masnih kiselina.

Gazirani sokovi

Sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju. Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.

Studije su pokazale da se kola dovodi u vezu sa oboljenjima srca, osteoporozom, gojaznošću i karijesom.

Umaci i prelivi za salatu

Razni umaci kojima svakodnevno „popravljamo“ ukus svoje hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koje našem organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.

Odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u zapadnjačkoj ishrani iznosi 15:1, a trebalo bi da bude 1:1 ili barem 2:1 za omega-6. Visokorafinisana biljna ulja danas se uveliko koriste u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Zbog ove neravnoteže u telu dolazi do upalnih procesa. Važno je zato češće jesti kuvanu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, maslinovo ulje, kokosovo ulje i mlevene semenke lana.

WordPress Themes