Moć molitve, afirmacije i vizuelizacije: naučite da napravite mapu života kakvog želite

Svi mi uvek imamo mnogo želja koje želimo da ostvarimo, ali često od drveća ne vidimo šumu i teško nam je da razaberemo što zaista treba da bismo živeli ispunjeno. Jedan od načina na koji te svoje potrebe možemo da osvestimo jeste da napravimo tablu za vizualizaciju. Tehnika vision board podrazumeva lepljenje pozitivnih poruka i slika koje predstavljaju život kakav želimo na svojevrsnu tablu koja će nam biti inspiracija.

Čini se previše jednostavnim da bi bilo i delotvorno u ostvarenju želja, ali delotvornost te tehnike leži u činjenici da naša podsvest lakše komunicira sa simbolima i slikama nego s rečima. Taj jednostavni, ali moćni alat pomaže nam da budemo fokusirani na stvari koje su nam važne, tj. da “vidimo” svoj život onakvim kakav bi bio kada bismo imali ili ostvarili ono što želimo. Te slike nas ujedno mogu podržavati svojom pozitivnošću. Naime, umesto razočaranja zbog neispunjenih želja, vision board u nama stvara veselje i podsticaj, a to je prvi korak prema ostvarenju želja. Ne kaže se uzalud da mašta može svašta!

Moćna molitva

Još kao mala imala sam osećaj: ako se koncentrišem na neku želju – mogu je i ostvariti. To sam prvi put osvestila u jednoj emocionalno veoma stresnoj situaciji, nabijenoj strahom i razočaranjem, koja je na mene ostavila dubok trag i verovatno me zauvek promenila. Išla sam u treći ili četvrti razred osnovne škole. Radili smo test iz matematike i svi su ga redom vrlo loše rešili. Iscrpljeni strahom od loših ocena i razočarani rezultatima testa, skupili smo se u hodniku ispred razreda. Okupili smo se, valjda, da se međusobno utešimo. U našem razredu bila je i devojčica koja je bila među retkim koje su išle i na veronauku. Bilo je onda kada taj predmet nije bio deo školskog programa. Počela nam je pričati o tome kako se moli kada je u nekoj nevolji i predložila nam da se zajedno pomolimo da nam učiteljica vrati test.

Do tada se tako nešto – vraćanje testa koji bismo napisali na “dopunu” – nije dogodilo, ali očajni, kakvi smo tada bili, prihvatili smo njen predlog, sklopili dlanove kako nas je podučila, zatvorili oči i otvorili srce. Ne znam za druge, ali ja sam bila odgajana kao agnostik i nikada se pre toga nisam pomolila. Vreme očaja traži očajničke pokušaje! Kad smo se vratili u razred na početak sledećeg časa, doživela sam, zajedno s ostalim učenicima, prilično pozitivan šok – učiteljica nam je vratila test na dopunu zato što je primetila da smo svi veliki deo testa ostavili nedovršenim. Ispunilo se upravo ono što smo tako žarko želeli. Naša molitva je “upalila”!

Objašnjenje tog “čuda” u prvi tren je sasvim logično – kolektivni neuspeh učenika neuspeh je i učiteljice, a naša učiteljica bila je vrlo pravedna. Ali ostaje činjenica da nam pre toga nikada nije vratila test. To me je oborilo s nogu. Stvorila sam moćno uverenje da jednostavnom molitvom mogu s lakoćom ostvariti ono što želim. Poželim – zamolim – ostvarim! Nakon tog iskustva, često sam se molila kada bih nešto želela. Kad bi mi se sviđao neki dečko, pomolila bih se da ga sretnem ili da ja njemu počnem da se sviđam… Takve sitnice su, priznajmo, posebno važne devojčicama u pubertetu.

Unutrašnja mudrost: kako da pitate svoju životinju moći sve što vas interesuje…

Ponekad su mi se želje ispunjavale, ali uspeh nije bio zagarantovan. Tada još nisam znala za tajni sastojak koji mi je pomagao u ispunjenju mojih molitvi – čistu, usmerenu energiju jasne emocije koja nema sumnje u to što želi! Intenzitet emocije ravno iz srca, a ne iz uma čija logika kaže “nema šanse”. Baš kao onda kad nam je test vraćen, jer smo upravo to svi punim srcem želeli. Tako sam upoznala moć koju daje molitva. Tada sam je površno shvatala, pa sam tako svaki put propuštala da ostvarim svoje potrebe i želje. Pomalo sam je, priznajem, iskorišćavala bez mere.

Tabla za vizuelizaciju

Iako sam malo-pomalo na nju zaboravila, te sam se “moći” ponovno prisetila kada sam se udala i sa ćerkom i suprugom živela kod suprugovih roditelja. Ono što mi je silno nedostajalo bila je naša privatnost, naš dom – naš stan. Roditelji mog tadašnjeg supruga bili su tolerantni, ali treba li isticati koliko su mladom paru potrebni prostor i vreme za privatnost?

Uglavnom, moja najveća želja bila je da imam svoj krov nad glavom, mesto na kojem ćemo bez uticaja drugih ljudi moći da živimo svoj život. Žarko sam želela da se uselim u naš stan, naš dom, da stvorim našu oazu. Pomislila sam kako mi je fokusiranje na želju već davalo rezultat, možda će ponovno. I, sticajem raznih okolnosti, to se i dogodilo.

To su mi “čudo”, poput mnogih do tada, omogućili roditelji jer su osetili pritisak pod kojim sam bila, a stalnim jadikovkama stvarala sam ga i njima. Život je svojim tokom išao dalje. Želja je bilo puno, nisu sve bile tako važne, ali one najvažnije su se i ostvarivale. Ponekad.