SONCE IN VETER

ZUNAJ TOPLO SONCE SIJE,
MENE PA OD JEZE ZVIJE-
-VETER PIHA Z’LO MOČAN,
KI POKVARIL MI JE DAN.

RADA BI IZ HIÅ E Å LA,
MALO SE POSONČILA,
PA MI VETER NE PUSTI,
V NARAVO DIHATI.

ZUNAJ JE ZARES LEPO,
SVETLOMODRO JE NEBO,
SEM IN TJA OBLAČEK BEL,
NA MODRINO JE PRIÅ EL.

JAZ PA TU ČEPIM DOMA,
KOT, DA SEM UJETNICA,
SKOZI OKNO GLEDAM LE,
POMLADANSKO SONČECE.

VETER, DAJ ODPIHAJ SE,
STRAN OD MOJE HIÅ ICE,
DA NA SONCE GREM SEDET,
MOJE SI KOSTI POGRET.

9.4.2011

ČEMAŽ ODPRAVLJA SPOMLADANSKO UTRUJENOST (Zdravje)

Čemaž je pravi znanilec pomladi. Z njim lahko učinkovito prečistimo telo in ga spodbudimo k boljšemu delovanju.

Čemaž, ki mu pravimo tudi medvedji česen, raste od marca do junija, cveti pa od aprila do maja. Najdete ga lahko povsod po gozdovih Slovenije, predvsem pa raste v bukovih in gabrovih gozdovih.

Čemaž si po dolgem spancu radi privoščijo medvedje, saj spodbudi delovanje telesa, čisti kri in prebavila. Zdravilni učinki čemaža so tudi:

* znižuje raven slabega holesterola v krvi, krvni tlak in vročino,
* odvaja odvečno vodo iz telesa,
* čisti dihala, kožo, ledvica in mehur,
* ima antiseptične in antibiotične lastnosti,
* poživlja splošno počutje in s tem pomaga v boju s spomladansko utrujenostjo,
* pomaga pri zdravljenju kožnih bolezni, njegov sok pa celi površinske rane (npr. po britju),
* je dobro sredstvo proti glistam v črevesju.

Ponekod so prave zelene preproge zdravilnega čemaža

Njegovi zdravilni učinki so opazni že po treh tednih uživanja, vendar ga priporočajo po majhnih količinah – pet svežih listov ali zvrhana čajna žlička čemaževega pesta.

Pri nabiranju čemaža pa morate biti zelo pozorni, da ste nabrali pravo rastlino. Listi so namreč izjemno podobni listom šmarnice in podleska, ki pa sta zelo strupeni rastlini. Povzročita lahko celo smrt. List čemaža pomečkajte v roki in zavonja se česen. Le tako ste lahko prepričani, da gre res za čemaž. Vsekakor pa je bolje, da nabiranje prepustite osebi, ki se nanj bolje spozna.

TRIDNEVNA POMLADANSKA ÄŒISTILNA DIETA (Zdravje)

Čiščenje telesa je izjemno pomembno za ohranjanje zdravja. Pred poletnimi dnevi je dobro, da svoje telo očistimo nezdrave hrane in tako v vroče dni vstopimo bolj vitalni.

Seveda je potrebno poudariti, da pri čistilnih dieta ne gre za hujšanje, marveč za čiščenje organizma in črevesja. Iz telesa tako pomagamo izločiti odpadne snovi in okoljske strupe. Tridnevna čistilna dieta je kot nalašč za to.

1. dan

* ves dan pijte veliko tekočine (čisto studenčico, mineralno vodo ali prekuhano vodo, ki ji po želji dodate čajno žličko limoninega soka ali vinskega kisa)
* 4-5 krat v dnevu spijte čist, sveže stisnjen sadni ali zelenjavni sok
* pijete lahko tudi nesladkan čaj ali zelenjavni sok, razredčen z vodo

2. dan

* sedaj že lahko jeste, vendar le sadje
* dovoljeno je katerokoli sadje v količinah po želji
* tako ko vstanete spijte veliko vode ter pred in po vsakem obroku – lahko tudi nesladkan čaj

3. dan

* zajtrk: presna hrana – sadje s probiotičnim jogurtom iz kozjega ali ovčjega mleka
* kosilo: presna solata iz listnate zelenjave in naribanega koreničevja, ki jo lahko obložite z rozinami in sončničnimi semeni, sladica: sadje
* večerja: zelenjavno juho ali na sopari kuhano zelenjavo, začinjeno je lahko s svojino omako ali omako miso
* pijte veliko vode!

Držite se jedilnika in vaš organizem bo ponovno ‘zadihal’.

SUPERBAKTERIJE SO ODPORNE NA VSA ZDRAVILA (hrvaško)

WASHINGTON – Bolnica Dobri Samarič‡anin, u Californiji, ima neugodno iskustvo s rezistencijom bakterija na antibiotike: – Zastrašujuč‡a stvar u vezi s tim slučajevima je da se radi o bakteriji koja je uobičajena, ali odjednom razvije otpornost na več‡inu ili sve antibiotike koje imamo. Dr. Andrew Fishmann govori o bakteriji nazvanoj Carbapenem-…

… rezistentna Klebsiella pneumoniae – skrač‡eno CRKP – koja je inficirala više od 350, uglavnom starijih, pacijenata u Californiji, od juna do decembra prošle godine, prenosi Glas Amerike. Četrdeset posto tih pacijenata je umrlo za manje od mjesec dana od zaraze.

Spomenuta Klebsiella rezistentna je ne samo na antibiotik Carbapenem nego i na sve druge dostupne antimikrobne lijekove. Isti je rod bakterije zabilježen u još 35 američkih saveznih država, ali je izazvao zaraze i u Argentini i Brazilu, s 15 umrlih meč‘u oboljelima. Ta Klebsiella samo je jedan rod u rastuč‡em broju bakterija koje razvijaju otpornost prema arsenalu lijekova koji ljudima stoji na raspolaganju. Efikasnost tog arsenala, upozoravaju stručnjaci, vrlo brzo opada zbog naširoko rasprostranjene upotrebe – ali i zloupotrebe – antibiotika:

– Antimikrobna rezistencija poveč‡ava se svuda u svijetu i to ne samo za neke odredjene antibiotike, nego za sve antibiotike, u svim bolestima, ali ne samo kod ljudi nego i kod antibiotika koji se koriste kod životinja. Govorimo o tuberkulozi, malariji, HIV-u, ali i bolestima poput upale pluč‡a, proljeva … antimikrobna rezistencija se vidi u cijelom spektru bolesti.

To kaže dr. Marcos Espinal, koji je u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji zadužen za zdravstveni nadzor, te prevenciju i kontrolu bolesti. Trenutno, on vodi kampanju zdravstvenog prosvječ‡ivanja pacijenata i onih koji brinu o njima, te ukupne javnosti – o širenju antimikrobne rezistencije na oba američka kontinenta.

Naglašavajuč‡i težinu tog problema – ne samo u Amerikama, nego širom svijeta – Svjetska zdravstvena organizacija je pitanje rezistencije bakterija na antibiotike postavila kao vodeč‡i motiv obilježavanja ovogodišnjeg Svjetskog dana zdravlja, 7. aprila. Ova UN-ova agencija želi da meč‘unarodna zajednica pojača napore u identificiranju i borbi protiv tih opasnih novih vrsta mikroba.

Poruka je alarmirajuč‡a: čak i najjači antibiotici mogu se pokazati neefikasni protiv tih super-bakterija. Bolnice su najčešč‡a mjesta gdje se pojavljuju rezistentni rodovi mikroba, ali se oni mogu vrlo brzo proširiti i u okolne zajednice, a potom i dalje. Dr. Espinal kaže da mnogo puta te infekcije ne budu prepoznate jer je za detekciju potencijalno smrtonosnih super-bakterija potrebna sofisticiranija oprema i metodologija:

– Ponekad dolazi do takvih infekcija, a da one ne budu uopšte prepoznate. Uvijek postoji i problem prijave takvih infekcija, posebno u zemljama ograničenih sredstava za javno zdravstvo. A, s ograničenim sredstvima, te zemlje nemaju ni neophodnu dijagnostičku opremu, niti laboratorije potrebne za dijagnostiku super-bakterija.

U današnjem dobro povezanom svijetu, s milionima putnika koji svakodnevno putuju po svim zabačenim dijelovima Zemlje, bakterije se mogu proširiti brže nego ikad ranije. Stručnjaci u javnom zdravstvu apeluju na mnogo striktniji monitoring bolesti, bolju kontrolu nad pacijentima, te uspostavu posebnih komisija u bolnicama koje bi nadgledale primjenu znatno rigoroznijih higijenskih i sanitarnih standarda. Liječnici kažu da češč‡e pranje ruku, prostorije za izolaciju pacijenata i značajno selektivnija primjena antibiotika mogu zaustaviti širenje super-bakterija.

Stručnjaci se slažu da svijetu treba i nova klasa antibiotika da bi porazili rezistentne mikrobe. Ali, oni upozoravaju da i ljekari i pacijenti moraju naučiti da nova farmakološka oružja koriste mnogo pažljivije nego ranije. Dr. Espinal kaže da č‡e novi antibiotici pomoč‡i u izlječenju zaraženih pacijenata, ali, bez promjene medicinske prakse, oni neč‡e riješiti problem antimikrobne rezistencije.

(Vijesti.ba)

KONDICIJA JE DOBRA ZA DOLGO ŽIVLJENJE (hrvaško)

Loša kondicija je opasnija od viška kilograma. Prema najnovijim istraživanjima fizička aktivnost je, kada su u pitanju bolesti krvnih sudova i opasnost od srčanog udara, važniji pokazatelj faktora rizika nego gojaznost. Ako imate i koji kilogram viška ili ste baš gojazni, a imate jako srce koje može da izdrži fizičke vježbe, u mnogo ste boljoj poziciji od nekog ko ima istu težinu, ali nema nimalo kondicije. Naravno, studija je potvrdila i da su gojazni ljudi bez kondicije znatno rizičnija grupa od vršnjaka bez problema viška kilograma, koji se bave rekreacijom ili sportom. “Kondicija u stvari odreč‘uje prognozu stanja pacijenata koji imaju bolest
srčane arterije”, kaže voč‘a istraživačkog projekta dr Francisko Lopez-Himenez, specijalista na Majo klinici u Minesoti. Istraživanjem je obuhvač‡eno 855 žena i muškaraca koji su prošli kroz rehabilitacioni program. Svi su u prošlosti imali srčani udar ili jake bolove u grudima, a neki su imali i operacije na srcu. Svakom je mjeren rezultat posle trčanja na pokretnoj traci – koliko je mogao da pretrči i koliko je kiseonika potrošio za to vreme, što su pokazatelji fizičke spreme. Kao indikator gojaznosti korišč‡en je indeks telesne mase, koji se računa tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima. Pacijenti sa najmanjom težinom i dobrom kondicijom imaju, naravno, najbolje šanse da žive dugo. Duplo manje šanse imali su gojazni pacijenti, ali sa dobrom fizičkom spremom, dok je kod onih gojaznih i neaktivnih rizik od smrti tri puta več‡i. Rezultati kod ljudi sa slabijom kondicijom su bili poražavajuč‡i. Ispostavilo se da je rizik od smrti kod pacijenata sa viškom kilograma, koji imaju dobru kondiciju, manji nego kod mršavijih, koji nemaju nikakvu fizičku aktivnost. Drugim rečima, sve dok je osoba sa srčanim problemima aktivna, bez obzira na gojaznost, zadržava šanse da duže živi, prenosi “Dojče vele”. Dr Erik Ravusin, stručnjak iz Centra za biomedicinska istraživanja u Los Anč‘elesu, navodi nekoliko razloga zašto gojaznost nema toliki uticaj kao kondicija na poveč‡anje rizika od smrtnosti. “Debeli ljudi idu češč‡e kod doktora i uzimaju lekove za sniženje holesterola, što nije uzeto u obzir u studiji u Minesoti”, kaže dr Ravusin. “Takoč‘e gojazne osobe imaju več‡e energetske rezerve i tako se lakše nose sa bolestima.” Dr Lopez-Himenez poručuje da je lekcija jasna: “Radite na kondiciji. Lakše je poboljšati fizičku formu, nego smršati.”

Izvor: Mondo